Tehnološki napredak, odnosno informacione tehnologije našle sve veću primenu u svakodnevnom poslovanju, te su na taj način omogućile da se rad obavlja i van prostorija poslodavca.
Rad od kuće jeste korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija (stoni računar, prenosivi računar – laptop, pametni telefon i tablet) koje omogućavaju obavljanje poslova van prostorija poslodavca. Osim tehnološkog napretka i aktuelna pandemija virusa uticala je na ekspanziju rada od kuće.
Zakon o radu propisuje da radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca. U ovu vrstu rada spadaju rad od kuće i rad na daljinu. To praktićno znači da rad na daljinu i rad od kuće treba jednostavno posmatrati kao vrste radnog odnosa koje se u odnosu na „klasičan“ radni odnos razlikuju jedino po mestu obavljanja poslova.
Šta propisuje naše zakonodavstvo
Uobičajeno je da se posao obavlja u poslovnim prostorijama poslodavca, a kod rada od kuće, kao što sam naziv to sugeriše, zaposleni svoje radne zadatke izvršava u sopstvenom stanu ili kući, odnosno u njegovom privatnom prostoru. U kom smislu zakon ovu vrstu radnog odnosa drugačije uređuje?
Kao što smo u uvodu naveli, Zakon o radu Republike Srbije određuje da radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće.
Ugovor o radu koji se zaključuje u smislu zasnivanja radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca mora da sadrži sve elemente koji jedan ugovor o radu mora da sadrži, uz dodatne obavezne elemente kojim se uređuju specifičnosti rada na daljinu, odnosno rada od kuće. Zbog toga ćemo se najpre podsetiti šta sve jedan ugovor o radu mora da sadrži, a potom ćemo izneti i elemente koji su prisutni samo u ugovorima za zasnivanje radnog odnosa radi obavljanja poslova van prostorija poslodavca.
Sadržina Ugovora o radu
Svaki ugovor o radu mora da sadrži:
1) naziv i sedište poslodavca;
2) lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3) vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu;
4) naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5) mesto rada (u ovom slučaju da je reč o radu van prostorija poslodavca)
6) vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;
8) dan početka rada;
9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
10) novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu;
11) elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
12) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente u citiranim tačkama 11-13 ako su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.
Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.
Koje su specifičnosti
Ugovor o radu koji se zaključuje u smislu zasnivanja radnog odnosa gde je mesto rada van prostorija poslodavca, pored navedenih elemenata koje mora da ima svaki ugovor o radu, sadrži i:
1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;
2) način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;
3) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;
4) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;
5) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;
6) druga prava i obaveze.
Vrednovanje rada od kuće
Osnovna zarada zaposlenog koji radi van prostorija poslodavca ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca. Ovo je jedna od najznačajnijih zakonskih odredbi o radu od kuće jer definitivno potvrđuje da je ovakav rad u istoj ravni sa radom u prostoru koji je pod neposrednom kontrolom poslodavca, jer je jedan od osnovnih zakonskih principa da se za isti rad, odnosno rad iste vrednosti, plaća ista zarada. Dakle ne može da dođe do umanjenja zarade zato što se posao obavlja od kuće.
Odredbe Zakona o radu o rasporedu radnog vremena, prekovremenom radu, preraspodeli radnog vremena, noćnom radu, odmorima i odsustvima primenjuju se i na ugovor o radu kod rada od kuće, odnosno rada na daljinu, ako drukčije nije određeno opštim aktom ili ugovorom o radu.
Prema tome, ako kolege koje rade u prostorijama poslodavca imaju radno vreme 5 dana po 8 časova za iste poslove, takvo radno vreme je i za onog ko radi od kuće. Ukoliko se smatra da neki iznenadni, neplanirani posao ne mogu da obave zaposleni u firmi u punim radnom vremenu, te se organizuje prekovremeni rad, moguće je takav rad organizovati i za zaposlenog koji radi od kuće i taj rad mora da se plati uvećano.
Takođe, količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju van prostorija poslodavca ne mogu se odrediti na način kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor.
Šta su ograničenja
Poslodavac može da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu. Prema tome, nije moguće svaku vrstu posla organizovati van prostorija poslodavca. Naime, svaki poslodavac, bez obzira na broj zaposlenih i delatnost kojom se bavi, dužan je da u sklopu stvaranja zdravih i bezbednih uslova za rad ima akt o proceni rizika.
Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. Procesi rada koji prema navedenom aktu poslodavca predstavljaju rizik od povreda i/ili oštećenja zdravlja ne mogu se organizovati van prostorija poslodavca.
IZVOR: Infostud
