image

Put do posla popločan je praksama!

Put do zaposlenja popločan je neophodnom praksom. Bez nje, ni dobre ocene, ni diploma u rukama nisu dovoljne. Završena praksa može da bude ključna stavka u radnoj biografiji, jer nije retkost da kandidati sa radnim iskustvom u traženoj oblasti dobijaju posao pre onih koji su možda i kvalifikovaniji “na papiru”.

U nekim slučajevima poslodavci se odlučuju da zaposle praktikanta odmah po završetku prakse. Ukoliko do toga ne dođe, a praktikant je ostavio dobar utisak, velike su šanse da će dobiti posao kada se otvori slobodna pozicija u toj kompaniji.

Test u novom okruženju

Vrednost profesionalne prakse leži u tome što ona nudi ne samo savladavanje teorijskog znanja stečenog tokom školovanja, nego i priliku da se iskusi pravo zaposlenje.

– Praksa, kao što joj i sam naziv kaže predstavlja praktičan rad, najčešće po završetku  formalnog obrazovanja, a sa ciljem da praktikantima da uvid u to kako stvari funkcionišu u realnosti. Ona daje mnogućnost da testiramo sebe u jednom potpuno novom okruženju – objašnjava Branko Vukovac.

On navodi da praksu čine mnogostruke prednosti. Pre svega stičete sliku o tome kako funkcioniše svet rada i kako izgleda biti deo većeg sistema. Pored toga, saznaćete na koji način individualni ciljevi doprinose razvoju cele kompanije, šta treba učiniti da funkcionišu sektorski i međusektorski odnosi, kao i kako se rešavaju problemi.

– Kroz rad na konkretnim aktivnostima i projektima stiče se neprocenjivo iskustvo. Stečeno znanje sa fakulteta testira se u praksi i rad u kompaniji je odlična prilika da se meke veštine prilagode spram kulture i načina funkcionisanja. Praksa je naš prvi kontakt sa korporativnim svetom i budućom karijerom – kaže Vukovac.

On pojašnjava da je to prvi korak na kom možemo da vidimo u čemu smo već dobri, koje veštine nam već u samom startu koriste, a šta sve treba da unapredimo kako bismo postali profesionalac kakav želimo da budemo – tvrdi Vukovac.

Susret stečenog znanja i realnosti

Da praksa pruža dragoceno iskustvo koje se može steći jedino suočavanjem sa realnim izazovima dokazuje Bojanov primer.

– Po završetku Fakulteta organizacionih nauka (FON) krenuo sam na plaćenu praksu koja je trebala da traje godinu dana ali zbog dobrih rezultata ona je bila skraćena, te sam nakon 7-8 meseci bio primljen u stalni radni odnos. Tokom prakse primenjivao sam osnovno znanje stečeno na fakultetu, ali tek kad počneš da radiš shvatiš koja je to razlika – kaže Bojan Dukić i dodaje:

– Na fakultetu smo teorijski učili dosta toga ali nikada nismo mogli da shvatimo kako pravi sistem funkcioniše. Primera radi, tokom studiranja, pisanje 10.000 linija kodova izgledalo je mnogo, a kada sam krenuo na praksu suočio sam se sa aplikacijom za osiguranje koja ima nekoliko miliona linija koda. Jednostavno, to je na mnogo višem nivou nego na samom fakultetu – priča nam Bojan.

WIN-WIN situacija za obe strane

Mnoge kompanije i poslodavci koriste prakse kao sredstvo za pronalaženje i odabir talenata za svoju organizaciju. Ujedno to je i prilika da se praktikanti pokažu i preporuče za posao.

Sa druge strane, praktikanti stiču preko potrebno radno iskustvo koje će ih lansirati na sve konkurentnijem tržištu rada, mogućnost da uče nove i testiraju postojeće veštine (timski rad, odnos sa nadređenim), stiču svest o tome kako funkcioniše jedna korporativna kultura i da li im se dopada određeni posao ili ne.

Bojan ističe da je imao mentora koji mu je stajao na raspolaganju, a i sve kolege su od prvog dana bile prijateljski naklonjene i spremne da pomognu. Iskoristio je mogućnost i da nauči novi programski jezik Visual Basic Script koji se samo pominjao na fakultetu. Kasnije je, kako kaže, i sam dobio priliku da obučava druge praktikante koji su došli u kompaniju. Grupa koja je primljena, bila je jako dobra te je i njima praksa trajala kraće nego što je prvobitno predviđeno.

Da praksa pravi ogromnu razliku u iskustvu i načinu razmišljanja potvrđuje nam Branko Vukovac i navodi:

– Ono što je sigurno je da se ponašanje kandidata koji su prošli neku od praksi i onih koji nisu, dosta razlikuje. U mojoj praksi, kandidati koji su prošli imaju neku podlogu rada u kompanijama i onda sa njima možemo da razgovaramo na drugačiji način. O tome šta su im bili izazovi u radu, sa kolegama, šta im je prijalo, a šta ne. Pogotovo sa ljudima koji su prošli više praksi iz različitih delatnosti – naglašava on.

Izvor: Infostud

Uploading